II СВЕТСКИ РАТ
Долазак Хитлера на власт је несрећни сплет околности који је подразумевао пропаст, творевине сила Антанте после победе у I светском рату, Вајмарске републике и велике светске економске кризе 1929. године која је због ратне одштете и великих инфраструктурних разарања највише погодила Немачку (таква инфлација у Европи је забележена у СР Југославији 1993 године и по размерама које је имала на утицај становништва била вишеструко разорнија него инфлација у Немачкој и целој Европи). Још од како је Република успостављена 1918., после пораза сила осовине у I светском рату Република није успела да у довољној мери демилитаризује друштво и спречи идеје које су и довеле Немачку у неславну позицију иницијаатора I светског рата. Вајмарска република је на папиру била демократија али је недовољан број људи био спреман да брани такву творевину и такву демократију. Велики делови становништва нису прихватали нову државу, а најмање од свих крупни привредници, чиновници па чак и политичари. Земљу су потресали покушаји преврата и од стране комунистичког покрета и екстремних десничара који ће се касније придружити Хитлеру и стопити се у Националсоцијалистичку партију. У првих пар година постојања Републике дешавала су се убиства која су потресла светску јавност. Животе су, између осталих, изгубили: комунисти Роза Луксембург и Карл Либнехт, као и министар спољних послова јеврејског порекла Валтер Ратенау. Убице су биле десни екстремисти.
Вајмарска република била је изузетно нестабилна. За 14 година њеног постојања на власти се променила 21 влада. Неке од 17 парламентарних странака отворено су се противиле уставу. После сваке политичке и економске кризе, бирачи су све више губили поверење у демократске партије. То су користили екстремисти – националсоцијалисти с десна и комунисти с леве стране, добијали су све више присталица. Око 1930. Немачка је била на ивици грађанског рата. Нацисти и комунисти борили су се на улицама. У јуну 1932, у Немачкој је, по званичним статистикама без посла било 5,6 милиона људи то је био данак економске кризе која је такође имала за последицу енормну инфлацију тако да је једно јаје коштало 5.000.000,00 тадашњих марака.
Хитлеров долазак на власт неки исоричари помињу као „дан преврата“. Али тај израз је само нацистичка пропаганда јер је његово именовање за Канцелара, а то је парадокс историје, било у складу са уставом. Paul Fon Hindenburg председник Вајмарске републике је након гласања у Рајстагу (немачкој скупштини) и победе Националсоцијалиста поверио формирање владе Хитлеру и након полагања заклетве, рекао: „И сада, господо моја, напред са Богом“! Он сам није могао да види то како ће Хитлер одвести земљу у холокауст и светски рат. Умро је већ следеће, 1934. године.
Хитлер је брзо показао колико је било наивно веровати да ће га неко „урамити“ и неутралисати. Врло брзо након полагања заклетве, у целој земљи почео је терор батинаша. Комунисти, социјалдемократе и синдикалци добијали су претње и пратили их. Ускоро су основани и први концентрациони логори у којима су „Јуришни одреди“ ућуткивали своје жртве. Затим су на ред дошли и Јевреји и други „неподобни“. Хитлеру је било довољно само неколико месеци да наопачке окрене Вајмарску демократију и успостави своју диктатуру. Мора се нагласити да су одређене европске политичке елите биле очаране Хитлером на почетку и да су чак пропагирали да се и у њиховим земљама уведе поредак који је Хитлер успоставио у Немачкој, парадокс је да је Хитлер веома био популаран у Британији и да је мало фалило да Британска империја не схвати на време да је цела Европа била пред ратом. Британији је годило то што је Хитлер као природног савезника сматрао Британце, поред Скандинаваца и земаља Бенелукса, чак је сматрао Британце чистом расом (његова теорија о расама која ће касније збрисати са лица земље милионе цивила, поготову Јевреја, Рома и одређених Словенских народа. Нарочито ониих који су били православне вере). Срећом у Британији су преовладале снаге на челу са Черчилом који је изричито био против Хитлера и знао је какво се зло спрема у Европи.
Извор: (одломци из текста историчара Срђана Милошевића објављени на порталу “Пешчаник”)